COMP M4 je refleksni nišan švedskog proizvođača koji se odlikuje neverovatnom izdržljivošću, verovatno je upravo zbog toga i pronašao put do kasarne „Rastko Nemanjić“ u Pančevu koju drugom kućom naziva famozna 72. brigada za specijalne operacije.
Da ne laprdam puno možemo odmah da pređemo na stvar. Ovaj nišan je DOBAR. Kada kažem dobar mislim odličan. Neke od njegovih karakteristika. Pa hmm ovako iz glave sećam se da je prvih 7 klikova u koliko se ne varam na selektoru osvetljenosti za noćnu upotrebu narednih 9 je za dnevnu.
Montira se na pikatini šinu (ne seri majke ti) i jebe kevu kako radi.. Generalno je pouzdaniji od puške, naravno ukoliko ga ne ostaviš upaljenog u petak posle posla. Može da se dogodi da pojede bateriju ali generalno poprilično je ekonomičan. Hrani se klasičnim AA baterijama i izdržaće dobar period upaljen. Proizvođač tvrdi da može da bude upaljen 8 godina na 10tom kliku, ali čim se pojača preko 10 (što je često kad je vreme sunčano) to vreme se značajno smanji. Jedna od mana ovog konkretno modela koja mene lično smara jeste što korigovanje daljine moraš da vršiš odokativno. Neki noviji modeli imaju sa strane mogućnost da ga podesiš prosto na 100, 200 metara.
Ali dobro ako planiraš da se puškaraš na nekim distancama 300-400 metara ima preciznijih varijanti. Ovo je radni nišan, dizajniran da pretrpi bahaćenje prosečnog pešadinca i pruži relativno preciznu vatru u pravcu cilja.. Težak je 376g sa postoljem što nije tako strašno. Nema uvećanje, upravo zbog toga ga u američkoj vojsci zovu M68 CCO (close combat optic). Jedan od tacticool dodataka je poklopac koji se ušrafi na staklo i smanjuje mogućnost odsjaja. Red dot je veličine 2 MOA što je sjajno. Često se na većim distancama kombinuje sa amplifajerom istog proizvođača koji mu pruža uvećanje 4x. Sama izrada je od aluminijuma i garantuje da ovaj uređaj preživljava ne samo meteorološke elemente i prosečnog drlju već i ronjenje do 45 metara.