Operacije u uslovima smanjene vidljivosti, u daljem tekstu OSV, se odnose na sve operacije koje se izvode u noćnim i mračnim uslovima. Noćni uslovi predstavljaju periode dana kada sunce zalazi, zadje ili izlazi tj. sumrak, noć i rano svitanje. Mračni uslovi su stvoreni mehaničkim sredstvima i odnose se na zatvorene objekte bez dovoljnih izvora svetlosti. OSV su nastale radi sticanja prednosti nad neprijateljem. Specifičnosti OSV su niska vidljivost golim okom i promena cirkadijalnog ritma.
OSV u prošlosti
Od samog početka čovečanstva, postojalo je i ratovanja. Bilo za teritorijalne ili materijalne pogodnosti. Tokom vekova, čovek je tražio i nalazio različite načine kako da stekne prednost nad neprijateljem i porazi ga, iako je npr. brojno nadjačan. Tako su i su nastale prve OSV. U istoriji, (iako veoma retko zbog izuzetne složenosti noćnih borbi koje su bile i ostale najspecifičniji vid borbe) postojali su direktni primeri navedenog.
Čuveni ratnici „Spartanci“ su po tvrdnji jednog antičkog istoričara u bici kod Termopila pokušali da izvrše atentat na persijskog kralja Kserksa time što su se služeći se svojom spretnošću i smanjenoj vidljivosti u mraku, infiltrirali u njegov logor.
U srednjem veku, specifična je jedna od brobi Vlaške i Osmanskog carstva. Naime, Vlad III princ Vlaške, prerušen kao Turčin infiltrirao se u protivnički logor i time saznao da je Mehmed, Sultan Osmanskog carstva u slučaju napada zabranio izlaženje iz šatora. Vlad je to iskoristio i napao logor protivnika noću. Ishod borbe je pobeda Vlaške i procena od 5000 prema 15000 poginulih. U tim situacijama, kao sredstvo za osvetljavanje bojišta su korišćene baklje.
Kako napreduje tehnologija i način ratovanja tako se menjaju i OSV. Situacija u Prvom svetskom ratu je malo drugačija, nastali su meci za osvetljavanje bojišta, odnostno iluminacione granate koje su u pravcu neprijatelja ispaljivane haubicama i topovima. Uskoro nastaju i svetleći meci koji su omogućili vojniku da uoči putanju metka i da usmeri vatru ka cilju. U periodu Drugog svetskog rata, nastao je „tripflare“ odnosno sredstvo namenjeno uglavnom za odbranu koje aktivacijom od strane protivničkih snaga počinje da svetli i time označava jasan cilj najčešće mitralješkim položajima odbrambebe vojske.
Danas je princip ostao isti, zbog kompleksnosti izvodjenja OSV angažovani su moderni borbeni sastavi, pre svega vojne i policijske specijalne jedinice koje usled napredovanja opreme i načina ratovanja koriste mrak da svojom optelektronskom opremom i temeljnom obukom poraze manje opremljenog i osposobljenog neprijatelja. Pored vojnih OSV širokog spektra koje se uglavnom svode na uništavanje neprijateljskih trupa, specifične su i policijske OSV, tačnije hapšenja organizova noću radi lakšeg hvatanja pojedinica usled nespremnosti i straha.
Vojnik i noć
Niska vidljivost može da utiče na odredjeni broj sposobnosti vojnika, pre svega na gadjanje i osmatranje a takodje može da ometa i komandovanje oficiru, npr. vizuelno posmatranje trupa ili izvršavanje zamišljenog kretanja. Ljudsko oko tokom noći na srednjim i većim daljinama može da zabeleži samo svetleće objekte. Primeri: bljesak vatre je noći vidljiv na 2000 m, svetlost fenjera takodje, osvetljena prašina na 1000 m, plamen šibice na 300 m, zapaljena cigareta na 50-100 m, pokreti pri mesečini su vidljivi na 200-300 m dok su po tamoj noći ili totalnoj pomrčini pokrete moženo videti na 5-15 m.
Cirkadijalni ritam je biološki ritam u ljudskom organizmu koji reguliše brojne procese i druge funkcije svih najvažnijih organa u organizmu. Aktivnosti ljudskog organizma sinhronizovane su na svakodnevne ritmičke promene svetlosti i tame. Najnepovoljniji period za aktivaciju čoveka je od 2-6 sati ujutru, tada su čovekove biološke funkcije i sposobnosti svedene na minimum. Rešenja za to su potpuna razbudjenost i (po logici cirkadijalnog ritma koji funkioniše prema promeni svetlosti) boravak u osvetljenoj prostoriji neke vreme.
Strah u mraku je normalna pojava kod čoveka, dolazi pre svega zbog dovodjenja čula vida, iz kojeg stiže najveći broj informacija iz čovekovog okruženja, na minimum. Prisutan je i zbog potencijalnih opasnosti koje krije mrak, koje su često, pogotovo u šumi, veoma retke. Važno je napomenuti da se u odsustvu čula vida telo trudi da izgubljene informacije iz okruženja nadoknadi pojačavanjem čula sluha. Sa strahom od mraka se suoči većina vojnika i sa vremenom ga prevazidju ili stave pod kontrolu.
Oprema za OSV
Radi maksimalnog ublažavanja svih nepogodnosti koje OSV nose a to je smanjena vidljivost golim okom koja direktno utiče na gadjanje i kretanje, nastala je oprema za izvodjenje istih. Cilj optoelektronske opreme za OSV je da omogući osmatranje ili gadjanje u mraku bez da otkriva položaj korisnika. Da se danas vodi borba prsa u prsa, dovoljna bi bila jedna jaka baterijska lampa.
Osnova opreme za izvodjenje OSV je uredjaj za noćno osmatranje, u narednom tekstu nekada i skraćeno- NVG (eng. Night Vision Goggles). NVG je uredjaj koji korisiti malu količinu ambijentalnog osvetljenja, npr. mesečina, zvezde ili lampa, i pojačava je u velikom obimu u infracrvenom spektru svetlosti.
Zamišljeno je da montaža noćnog uredjaja bude u poziciji čeonog dela glave (na šlemu ili montaži koja se pričvršćuje za glavu korisnika) odnosno da njegova sočiva budu u direktnoj ravni sa očima, na razdaljini od par centimetara. Postoje dva osnovna tipa uredjaja za noćno osmatranje. Monokular koji poseduje samo jednu tubu ili binokular, sa dve, za oba oka.
Pogled kroz NVG u mraku izgleda gotovo kao danju, s’tim da je svetlost infracrvena (IC) i da je slika uglavnom zelene boje. Monokulari i binokulari na tržištu najčešće pružaju ugao vidlivosti od 40° dok panoramnični NVG (GPNVG-18) pruža zapanjujućih 97°. Pored osmatranja, ujedno je potrebno imati i mogućnost gadjanja ciljeva u mraku. U početku, gadjanje ciljeva vatrenim oružjem u uslovima smanjene vidljivosti se vršilo ukopavanjem tj. upucavanjem oružja u pravcu mesta na kom se očekuju neprijateljske trupe. Pojavom modernije opreme počela je i upotreba svetlećih mehaničkih nišana koji su imali ulogu za gadjanje osvetljenih ciljeva u mraku, koji su po potrebi osvetljavani svetlećom municijom
. Uporedo, razvijali su se i pasivni nišani odnosno optike. Pasivni nišani (PN) su namenjeni za otkrivanje i nišanjenje ciljeva u mraku, funkcionišu na isti način kao i NVG s’tim da uglavnom imaju crvenu končanicu, najčešće se koriste na snajperskim puškama. Jedna od svežijih altrenativa za gadjanje u mraku su refleksni nišani koji imaju mod za upotrebu pod noćnim uredjajem. Ne funkcionišu samostalno u mraku, ali prilagodjavaju tačku/končanicu pogledu kroz NVG. Na pištolj se montiraju manje verzije sličnih uredjaja. Kao najnovije rešenje, nastali su IC laseri i iluminatori. IC laser je stvoren sa idejom da se omogući gadjanje bez skidanja uredjaja za noćno osmatranje sa očiju, tj. da bi se vršilo aktivno gadjanje iz bilo koje pozicije bez da se otkriva položaj (IC spektar svetlosti se ne vidi golim okom, već pod noćnim uredjajem).
Sam princip gadjanja laserom je jednostavan, montira se na šinu sa bilo koje strane handguard-a i važno je da je upucan. IC iluminator je IC lampa koja uglavnom dolazi „spakovana’ u isti uredjaj kao i IC laser takozvani „PEQ BOX“. Služi da infracvenom svetlošću dodatno osvetli prostor oko pravca nišanjenja laserom i time omogući bolji pregled situacije i brži prelaz sa mete na metu. Logičan izbor za savladjivanje mraka je i obična, bela lampa. Kao i ostali uredjaji ima svoje mane a to je otkrivanje položaja koji u nekim situacijama (npr. dimanički upad u prostoriju) ne igra veliku ulogu jer ga već u u startu ne krijemo. Taktička lampa treba biti sastavni deo vatrenog oružja vojnika kojeg očekuju OSV, prvenstveno zbog bolje preglednosti situacije i osvetljavanja prostora dok NVG nije na očima. U OSV, pogotovo kada se ne očekuje vatreni otpor neprijatelja (npr. hapšenje) lampa je, bilo na oružju ili ne, obavezan element opreme iz više razloga, neki od njih su šok efekat po lice koje se hapsi i osvetljenje prostorije ili vozila radi vizuelnog pregleda.
Radi osvetljavanja prostora ispred ili iznad sebe koriste se taktičke lampe motirane najčešće na ACR šine šlema, mogu da se okrenu tako da svetle u vis i time daju uslove za rad noćnom uredjaju u mračnim uslovima (bez prirodnog izvora svetlosti). Kada se vodi borba protiv obučenog i opremljenog neprijatelja, situacija mora biti malo drugačija. U poslednje vreme, svedoci smo da specijalne jedinice izbacuju ili smanjuju iz upotrebe crne odevne predmete, najčešće uniforme. Razlog za to je istančana vidljivost crne boje pod uredjajem za noćno osmatranje što nije slučaj kod kamuflaže ili sive, tamno zelene odnosno pustinjske boje. Crne unifrome su i dalje prisutne, najčešće kod policijskih jedinica i imaju ulogu u hapšenju lica. Pored toga što izgledaju zastrašujuće, golim okom se teško uočavaju u mraku (upotreba noćnih uredjaja je zastupljena uglavnom samo kod dobro opremljenih snaga vojske i policije).
Radi prepoznavanja u mraku od strane prijateljskih trupa nastali su i obeleživači u različitim oblicima. Najprostiji su oni u vidu IC zastavica, reflektujućih traka, svetlećih štapića, V-light gumiranih lampica i drugih… Dok su oni ozbiljniji uredjaji strobe svetla koja se najčešće montiaju na vrh šlema i svetle u vidljivom i IC spektru svetlosti. U upotrebi su radi uočavanja od strane pilota prijateljskih letelica i pripadnika borbene grupe medju sobom.
S’uvidom da se OSV najčešće odigravaju u tajnosti a pripadnici specijalnih snaga znaju da budu veoma bučni, nastali su i uredjaji koje nazivano „Vučje uši“ tj. komunikacioni setovi u vidu antifona sa mogućom montažom mikrofona što bi značajno smanjilo potrebu za glasnom komunikacijom u odnosu na upotrebu regularne radio veze. U upotrebi su i prigušivači pucnja namenjeni za utišavanje alata pripadnika specijalnih snaga, vatrenog oružja. Prigušivači pucnja sem što donekle smanjuju zvuk pri pucnju, uklanjaju i bljesak vatre iz cevi koji je lako primetljiv u mraku.
Kvalitetna oprema za OSV nije garant uspešnog izvršavanja istih, svaki korisnik tj. pripadnik borbene grupe za izvodjenje OSV mora odlično da poznaje i da zna pravilno da koristi svaki element optoelektronske opreme koju duži. Pored toga, važno je i uvežbavanje kretanja i gadjanja pod uredjajem za noćno osmatranje koje nije jednostavno kako izgleda. Sve ovo može da se dovede na zadovoljavajući nivo redovnim gadjanjima kao i upotrebom i navikavanjem na opremu za OSV.
Izvodjenje OSV i prednost nad neprijateljem
Postoji više vrsta OSV kao i više načina za izvodjene istih. Razlikujemo one u kojima nam je potreban NVG i oružje opremljeno za efikasnu neutralizaciju neprijatelja- vojne odnosno one u kojima nam je dovoljna lampa, oružje za ličnu zaštitu i lisice za hapšnje- policijske. Cilj njihovog izvodjenja korišćenje niske vidljivosti kao prednost, suporotno od neprijatelja koji je doživljava kao manu. Uglavnom se sprovode u tajnosti kojoj dodatno doprinosi mrak i manja aktivnost ljudi noću. U slučaju da je ljudstvo opremljeno i obučeno za izvodjenje OSV, pravilno osmišljena operacija može napraviti velike rezultate, pre svega protiv neopremljenog neprijatelja (bez uredjaja za noćno osmatranje) koji je nemoćan da pruži otpor opremljenoj borbenoj grupi u mraku.
Prednost opremljene grupe je mogućnost relativno kontrolisanog kretanja i gadjanja ciljeva u mraku bez otkrivanja položaja. Neopremljen vojnik u mraku je dezorijentisan, uplašen i nesiguran. Opremljen vojnik u mraku oseća iste emocije ali su kvalitetnim alatom za OSV i treningom svedene na minimim. Jasno je da je kvalitetna oprema imperativ za uspešno izvodjenje OSV, pravi razliku velikih razmera što opravdava njenu nabavku uprokos visokoj ceni.
OSV u redovima domaće vojske i policije
Taktičke vežbe u uslovima smanjene vidljivosti u našoj vojsci i policiji nisu česte, ali su svakako pokazatelj da naši momci mogu da rade i u mraku. Specijalne jedinice naše zemlje često realizuju takozvano „noćno gadjanje“ koje se zna izvoditi gadjanjem osvetljenih meta regularnim nišanima (mehanički ili refleksni) i složićemo se, nije efikasno ukoliko ga poredimo sa gadjanjem uz upotrebu NVG-a i refleksnog nišana ili lasera koje se takodje realizuje u našim specijalnim jedinicama. Elitne snage naše zemlje poseduju zadovoljavajući broj uredjaja za noćno osmatranje, u vojsci „Dedal DVS-8“ dok su u specijalnim jedinicama policije u upotrebi i kvalitetni binokulari „Act in Black DTNVG-14“. Naše bezbednosne strukture takodje poseduju i red dot nišane kompatabilne za upotrebu da noćnim uredjajem na očima a to su modeli firme „Aimpoint“, „CompM4“ i „PRO“.
Prisutan je i mali broj peq box-eva koji su skupi, ali nedovoljno skupi da ne bi bili priušteni s’obzirom na olakšanje koje pružaju strelcu prilikom noćnog gadjanja. Sve češće se na oružju naših specijalaca mogu videti i kvalitetne taktičke lampe što je naravno pozitivna promena. U jedinicama čiji su pripadnici dužili crne uniforme, nabavljene su i uniforme u bojama koje se manje primećuju u infracrvenom spektru svetlosti. SAJ je počeo češće da koristi kamuflažu „DPM“, specijalističke čete Žandarmerije su dobile zelene uniforme a koriste i digitalnu MD kamuflažu, bso „Sokolovi“ su dobili više uniformi uključujući i borbeni duks u kamuflaži „M10“ dok su „Kobre“ zadužile komplet uniforme u braon/kojot boji i kamuflažu „Multicam black“.
Od sredstava za obeležavanje, u našim jedinicama su prisutne v-lite lampice i svetleći štapići. Za smanjivanje volumena zvuka prilikom OSV zadužene su „Vučje uši“ koje su zastupljene u MUP-u i prigušivačni pucnja koji su u primeni u oba ministarstva. Zaključak je da su naše jedinice nisu savršeno opremljene za izvodjenje OSV ali svakako da su u poslednjim godinama dobile zapažen obim kvalitetne opreme. Bilo bi odlično da se tako nastavi i time zvanično kompletira specijalistička oprema naših elitnih snaga. Na kraju krajeva, slina oprema je sasvim nebitna ako korisnik ne zna da je upotrebi. Ako neko poseduje panoramični NVG, to ga ne stavlja automatski ispred koji korisnika monokulara; ako je uložio sate i sate u trening sa istim a ovaj ne zna svoju opremu da upotrebi na pravi način, neće imati velike šanse. Jedna reč- trening.
